Dermatologija prof. Karadaglić

Aktinična keratoza

NOVI PRISTUP LEČENJU

aktinicna-keratoza-novi-prisup-lecenju

Savremeni koncept: Aktinična keratoza je neoplazma sastavljena   od   proliferacije   aberantnih   keratinocka, ograničena na epiderm.  Mnogi  autori je smatraju početnim spinocelularnim karcinomom. Više od 40% metastaza   spinocelularnog   karcinoma   počinje   kao aktinična keratoza.

Učestalost: Javlja se često, čak 11-25% stanovništva oboleva od nje. Prevashodno su zahvaćene osobe stare 60-69 godina, iako, do 10%, mogu oboleti osobe stare 20-29 godina.

Etiologija i patogeneza: Za nastanak oboljenja značajni su dugotrajno izlaganje suncu, imunosupresija i genetski faktori.

Klinička slika: Znaci i simptomi variraju ne samo po izgledu već i po lokalizaciji (usne, koža, konjuktive, sa ili bez ulceracije itd). Postoji vise tipova aktiničnih keratoza.

Patohistologija:   Kliničke,   histološke  i   molekularne karakteristike su kao i kod nekih spinocelularnih karcinoma.

Lečenje: Glavni razlog zašto svaku aktiničnu keratozu treba lečeti je prevencija spinocelularnih karcinoma. Pošto ih je nekada teško razlikovati, lečenje može biti otežano. Najuspešnije lečenje aktiničnih keratoza je njihova prevencija. Primenjuju se i brojne metode koje se smatraju uobičajenim (kriohirurgija, kiretaža sa ili bez elektrohirurgije, topijski 5-m.iorouracil), manje uobičajene (dermoabrazija, hemijski ili kriohirurški piling, laser, tretinoin, alfa hidroksikiseline) i rede (ekscizija, oralni retinoidi, fotodinamička terapija, diklofenak).

Zaključak: Destruktivne procedure ostaju standard u terapiji aktiničnih keratoza. Lečenje mora biti efikasno, kako bi se zaustavila njihova progresija. Lečenjem individualne promene, može se zaustaviti progresija aktiničnog oštećenja okolne kože.

Actinic keratosis: A new approach to the treatment

Đorđije KARADAGLIĆ, Marina JOVANOVIĆ; University of Moncenegro, Facuky of Medicine in Podgorica, Montenegro; Clinic of Dermatovenereology Diseases, Clinical Center of Vojvodina, Novi Sad, Serbia

UDC 616.5-001.15-085

Prof. dr Đorđije Karadaglić, dermatovenerolog; napisao kapitalno delo Dermatologija u dva toma; Prof. dr Špiro Radulović mikrobiolog i mikolog.

Postovi u slici

  • Eritemski lupus
  • Psorijaza – šta je značajno znati?
  • Značajno priznanje SLD
  • Dvotomna knjiga Dermatologija
  • Stručni tim
  • Medicinske usluge
  • Lichen sclerosus – hronična upalna dermatoza
  • Pruritus – šta ima novo?
  • Koža sve pamti, sunce da ili ne
  • Bolesti sluzokože usne duplje – Šta je novo?
  • Aktinična keratoza
  • Helicobacter pylori i hronična urtikarija