Dermatologija prof. Karadaglić

Koža sve pamti, sunce da ili ne

koza-sve-pamti

Koliko je sunce štetno, a u kojoj meri korisno? Koliko sunčanje ubrzava starenje? Kako se zaštititi od štetnog sunčevog zračenja? Koliko su solarijumi opasni? To su samo neka od pitanja koja se sve češće postavljaju dermatolozima. Oduvek postoji ubeđenje da je sunce zdravo i da podstiče mnoge funkcije, da smanjuje depresiju, deluje protiv reume, leci kožne bolesti poput psorijaze, a i prijatno je. Nekada je sunce, međutim, prolazilo kroz slojeve Zemljinog omotača drugačije nego danas. Usled pojava i širenja ozonskih rupa, svakih deset godina povećava se broj obolelih od melanoma, jednog od najzloćudnijih tumora. I stručnjaci sve češće upozoravaju na štetno sunčevo zračenje.

Sjedne strane, postoji helioterapija, tj. sunčanje zbog terapijskih razloga, pod strogo kontrolisanim uslovima, a s druge, sunčanje iz mode, koje je najčešće nekontrolisano.

Mladi često idu u solarijum, ali niko od njih ne razmišlja o posledicama. Na svakom od tih aparata trebalo bi da stoji upozorenje o njegovoj štetnosti, a sve korisnike veštačkog ultarvioletnog zračenja trebalo bi upozoriti da deset seansi u nizu povećava rizik od nastanka oštećenja kože i do deset puta više nego sunčevi zraci. Posledice nisu vidljive odmah, ali osetiće se za deset-dvadeset godina. Koža će biti suva, izborana, starija nego što bi trebalo, uz veliki rizik od pojave malignih oboljenja.

O koristi i štetnosti sunčanja razgovarali smo sa dr Đorđijem Karadaglićem, specijalistom dermatovenerologije koji je svoj radni vek proveo na Vojnomedicinskoj akademiji, a zatim otvorio privatnu ordinaciju. Zadovoljstvo i prijatan osećaj u toku sunčanja, prema njegovim recima, javlja se kod velikog broja ljudi. Ipak, to zadovoljstvo skupo se plaća. Jer, koža sve pamti. I to bi svi trebalo da zapamtimo.

Koliko dugo koža pamti?

– Ceo život. Sve ono što su ljudi doživeli u vidu crvenila kože, opekotina ili plikova od sunčanja kao deca i u toku rane mladosti, platiće sa 40 ili 50 godina. U najgorem slučaju, biće to u vidu zloćudnih tumora kože. Šanse za obolevanje velike su kod svakoga ko se u mladosti mnogo izlagao suncu, ko je goreo, nezaštićen provodio sate na suncu u periodu najvećeg zračenja. Sve je manje ili više štetno, jer koža je primorana da se od sunca brani ako mu je previše izložena, a to će dovesti do zadebljanja, oštećenja, suvoće, iritacije. Preterano osunčana koža gubi elastičnost, lakše se oštećuje, staračke pege brže se pojavljuju i dobija se na neki način voštana boja. Na to je neophodno misliti na vreme. Kad koža počne da stari, tada je već kasno. Preventiva je najvažnija.

Kako se zaštititi od sunca?

–    Najsigurniji način zaštite jeste odeća. Ali, ne bilo kakva. Najbolje je da to bude odeća svetle boje, od prirodnih materijala, lepršava. Osim toga, ne bi trebalo boraviti na suncu dugo između 10 i 16 časova. Znatno manje oštećenja izazvaće sunčanje pre ili posle toga, i to postepeno. Na moru bi se prvi dan trebalo sunčati 15 minuta, sutradan 30, a onda može i duže. Nikako se ne srne satima sedeti na suncu. Svega dva preterana izlaganja dece suncu koja su rezultirala opekotinama ogroman su rizik za kasnije nastajanje oboljenja.

Koje zaštitne kreme koristiti i koji je zaštitni faktor najadekvatniji?

–    Najbolje je koristiti zaštitne kreme velikih svetskih proizvođača kozmetičkih proizvoda, jer oni sebi ne smeju da priušte luksuz pravljenja greške ili nekvalitetnih preparata. Ključni faktor zaštite je 28, ali pošto se kreme najčešće ne prave s tim faktorom, onda je faktor 30 najbolji. U teoriji, to omogućava boravak na suncu i do pet sati. U realnosti, međutim, ima mnogo faktora koji smanjuju dejstvo zaštite, poput vode, znojenja, tipa kože. Totalna zaštita ne postoji.

Šta još može uticati na slabljenje dejstva zaštitnih krema?

–    Mnogi lekovi izazivaju fototoksične reakcije na koži. Tih lekova je puno i među njima su lekovi protiv napetosti, zloćudnih tumora, antidepresivi, lekovi protiv gljivica,  antimalarici, antimikrobni lekovi, antipsihotici, lekovi za srčana oboljenja, lekovi koji podstiču izlučivanje mokraće. I pojedina lokalna sredstva koja se nanose na kožu mogu da izazovu fototoksične reakcije. Neki benzofenoni, salicilati i parfimisana sredstva mogu da izazovu fototoksičnu reakciju na koži. Oni koji imaju određenu kožnu bolest takođe ne bi smeli da se izlažu suncu, jer će to pogoršati stanje.
Na kom principu deluju kreme sa zaštitnim faktorom?

–    Nekada su ti preparati pravili zaštitu tako što su filtrirali sunčeve zrake. Danas, naučnici su počeli da im dodaju antioksidanse koji utiču na slobodne radikale, glavne krivce za nastanak fototoksičnih reakcija. Istraživanja u poslednjih nekoliko godina, međutim, pokazuju daje efikasnost antioksidanasa u tim kremama znatno manja nego kod nekadašnjih filtera, tako da će se verovatno vratiti na stare tehnologije.
A šta je s novim metodama poput nanotehnologije?

-To je mnogo komplikovanije nego što se misli. Nanotehnologijom se dobija preciznost kompozicije određenih sredstava, ali pitanje je šta će na kraju biti i kolika je njihova efikasnost.

Koja pitanja treba postaviti pacijentu s mogućom fotodermatozom?

Koliko je vremena prošlo od izlaganja suncu do pojave promene na koži?
Da li je i ranije imao slične promene na koži koje su izazvane sunčanom svetlošću?
Da li u porodici ima sličnih pramena nakon izlaganja suncu?
Koje preparate nanosi na kožu (sapuni, kreme, kozmetički preparati)?
Koje lekove koristi?
Da li ima simtoma poput svraba?
Ima li simptoma drugih organskih oboljenja?
Kakva je razlika između fototoksične i fotoalergijske reakcije?

Fototoksična reakcija javlja se kao pojačano crvenilo, mehurići, plikovi, pečenje na površinama izloženim suncu, a može se desiti i da se smanjuje pigmentacija, tj. da bledi to mesto. Tada postoji direktno oštećenje tkiva i javlja se pri prvom izlaganju suncu, i to već posle nekoliko minuta. S druge strane, fotoalergijska reakcija javlja se slično kao ekcem, osip sa svrabom, nastaje kao četvrti tip reakcije, javlja se najčešće posle 24 sata. Može da bude ukrštena s drugim faktorima. Postoji i fotoalergijska reakcija koja se koja se javlja kao solarna koprivnjača i može biti akutna i hronična. Akutna je polimorfna svetlosna reakcija koja nastaje u proleće, najčešće kod žena, traje do dve nedelje i povlači se. Hronična oštećenja kože javljaju se kod ljudi koji mnogo vremena provode na suncu, u vidu zadebljanja kože ili hiperpigmentacije. Oni imaju svrab, ranice, mehuriće.
Koja se sve oboljenja mogu javiti na koži posle sunčanja?

Osim fototoksičnih i fotoalergijskih reakcija, mogu se javiti i zloćudni tumori kože. Melanom je najzloćudniji, a postoje i spinocelularni i bazocelularni tumori. Bazocelularni su najbezazleniji, nalaze se samo na koži i ne šire se na druge organe. Dovoljno je ukloniti ih i pacijent je izlečen. Spinocelularni se šire van kože kao svaki drugi zloćudni tumor bilo kog organa i mogu da imaju metastaze. Melanom se brzo
širi i mora se radikalno lečiti. Ranije se uklanjalo šire zdravo tkivo, ali sada su kriterijumi stroži. Isto važi i za hemioterapeutike, jer su oni manje efikasni ovde nego kod drugih malignih tumora. Melanom se mnogo istražuje. Pronađena je i vakcina, ali još nije postignut dovoljan stepen zaštite i efikasnosti.

Osim tumora kože, mogu se razviti i upale sluzokože, takozvane Cheilitis actinica, ali i maligni tumor na usnama i u usnoj duplji. To je veoma opasno jer se najčešće ne primeti na vreme, a veoma se brzo širi. Glavni simptom tog oboljenja jeste zadebljanje sluzokože od oko četiri-pet milimetara, a zatim i ranica koja ne zarasta. Onaj ko to ima obično misli da se negde povredio i ne povezuje to s dejstvom sunca. Važno je sva ova oboljenja otkriti na vreme.

Koja se terapija preporučuje za oboljenja izazvana preteranim sunčanjem?

Kada postoji samo crvenilo kože, dovoljni su samo emolijensi, sredstva koja obezbeđuju vlažnost i elastičnost kože. Ukoliko je crvenilo intenzivnije, mogu se lokalno koristiti kortikosteroidne masti. Ako su se pojavili plikovi, trebalo bi ih hirurški ukloniti, a zatim mazati mastima koje prave zaštitni film. Ukoliko su opekotine velike, potrebna je i nadoknada tečnosti u organizmu.

Ima li neke koristi od sunčanja?

Osim toga što pospešuje sintezu vitamina D3 u koži, što indirektno utiče na metabolizam kalcijuma, svi ostali uticaji su manje-više štetni. Sunčanje je, takođe, i glavni način borbe protiv rahitisa. Ali, budući da se vitamin D3 danas može unositi i kapima, rahitisa skoro da i nema više.

Prof. dr Đorđije Karadaglić, dermatovenerolog; napisao kapitalno delo Dermatologija u dva toma; Prof. dr Špiro Radulović mikrobiolog i mikolog.

Postovi u slici

  • Eritemski lupus
  • Psorijaza – šta je značajno znati?
  • Značajno priznanje SLD
  • Dvotomna knjiga Dermatologija
  • Stručni tim
  • Medicinske usluge
  • Lichen sclerosus – hronična upalna dermatoza
  • Pruritus – šta ima novo?
  • Koža sve pamti, sunce da ili ne
  • Bolesti sluzokože usne duplje – Šta je novo?
  • Aktinična keratoza
  • Helicobacter pylori i hronična urtikarija